Teksto

 Em         
 U polumraku                 
 Edim7
 poznate sobe
 Cdim7                 
 ja sam pričao
         Em    
 uporno, dugo, 
da sve je gotovo,           
 Edim7
 da nema više
 Cdim7         B
 i da mi nismo jedno za drugo.

Prvi put iskreno, bez trunke laži,
ja poluglasno, što mogu tiše
istinu rekoh, da je ne volim,
da kraj nje nisam srećan više.

                     D
 Rekla je - Sve je u redu,
 B7                   C   
 rekla je - Zagrli me jače,
 Em                  D
 rekla je - Nije mi ništa
 B7                      C   
 i tek je onda počela da plače.
 Em                  D
 Rekla je - Nemoj da brineš,
 B7               C  
 rekla je da nije važno,
 Em                 D
 rekla je - Brzo će proći
 B7             C    
 samo me zagrli snažno.

A ja sam ćuteći grizao usne  
dok bivši snovi po sobi lete  
i nisam znao šta da joj kažem, 
sav bespomoćan, ko malo dete.

Rekla je…